Regionalni online dijalog – zaštita zdravlja dece od duvana

Da je jačanje svesti zajednice o važnosti zaštite dece od duvana moguće i u digitalnom okruženju, pokazao je “Regionalni online dijalog – zaštita zdravlja dece od duvana”. Ovaj inovativni događaj okupio je eksperte i lidere iz različitih oblasti relevantnih za pokretanje ove inicijative. Sproveden je inicijativom udruženja PROI i u saradnji sa organizacijama Preporod i Propulsion.

Kako je u pitanju dugoročna misija koja kontinuiranim zalaganjem stvara svest o ovom društvenom problemu, održavanje samog događaja uoči Međunarodnog dana deteta bio je dobar povod da se različite teme, ideje i pojedinci okupe oko zajendičkog cilja: sprečavanja negativnog trenda incidencije pušenja kod mladih stvaranjem prostora za kreiranje pozitivne društvene promene.

Interaktivna online konferencije održana je na Zoom platormi, sa live streamingom na društvenim mrežama udruženja PROI i kampanje “Prodišimo”. Na taj način, zainteresovani pojedinci mogli su da se uključe i postave svoja pitanja, što je ovaj inovativni digitalni format učinilo još više društveno angažovanim i uključenim.

Dijalog je okupio stručnjake koji dolaze iz različitih sfera: regionalne predstavnike zdravstva i prosvete, menadžere društveno odgovornih kompanija kao i eksperte za implementaciju programa, komunikacije i odnose sa javnošću.

Svako od učesnika pristupio je ovoj temi koristeći sopstvenu ekspertizu. Kako je u pitanju kompleksan društveni fenomen, sagovornici su ukazali na višeslojni aspekt u njegovom rešavanju koji u sebi poseduje niz međuzavisnih aktera, inicijativa i institucija. Udruživanje i delovanje zajedničkim snagama neophodno je kako bi se razvio sveobuhvatan program zaštite dece od izloženosti duvanu i duvanskom dimu, što je solidarni duh ovog dijaloga i nepresušan entuzijazam i pokazao.

Uliana Bakh, izvršna direktorka udruženja PROI, otvorila je i moderirala diskusiju predstavljanjem rezultata istraživanja “Male mete duhanske industrije”. Najvulnerabilnija, najmlađa i najsklonija negativnom uticaju, populacija mališana ujedno predstavlja i najpogođeniju grupu na koje duvanska industrija negativno utiče na različite načine.

Koordinatorka za kontrolu duvana iz Zavoda za javno zdravstvo FBiH iznela je statistike o incidenciji pušenja među školskom decom. Aida Ramić-Čatak istakla je činjenicu da je u pitanju regionalni izazov, a ne samo problem koji se rešava u pojedinačnim školama. Formiranje opšeg stava i iniciranja regionalne saradnje, bio bi najefikasniji put ka tome da se ovaj kolektivni problem sa reši i na individualnom planu.

Govorila je o ekspanziji fenomena “nargilizma”, trendu konzumiranja nargila koji je za kratko vreme postao biznis koji se još uvek ne može kontrolisati: kako od nelegalnog korišćenja u lokalima, tako i njihovog naručivanja preko interneta. Prema predstavljenim istraživanjima, nargila ostavlja prostor za prenos različitih zaraznih bolesti, o čemu se jako malo govori, a pokrenuta je i tema lošeg uticaja na mentalno zdravlje koja je mladima potpuno nepoznata.

“Ljudi imaju naviku da kažu da turisti dolaze u Sarajevo zbog nargila pa to uzimaju kao izgovor da nastave sa pozicioniranjem nargila kao nečeg prepoznatljivog. Normalizacija nije rešenje, a nargile nikako nisu znamenitost i ne možemo ih tako tretirati”, istakla je Aida Ramić-Čatak, sagovornica koja je iznela i detalje akcionog plana protiv pušenja. On uključuje i zakonske i zdravstvene regulative za vladanje problemom i u skladu je sa poslednjim standardima i protokolima. Kao naročito postignuće i proveru opšte volje za rešavanjem ovog problema, navodi da su u Sarajevu postojali i pokušaju obaranja zakona, a optimistične vesti su što su čak i mladi fizički, sa transparentima stali na front i branili ovaj zakon i svoja prava.

Agima Ljajević, nacionalna koordinatorka za kontrolu duvana u Crnoj Gori, nadovezala se na problematiku ograničavanja upotrebe duvanskih proizvodima u zatvorenim prostorima. Sagovornica smatra da je potrebno što uže definisati koje to prostore tretiramo kao “zatvorene”. Insistiranjem na tome da se zakon dosledno implementira i na zajedničke prostore, holove, liftove, ali i okruženja u kojima se održavaju kulturni i sportski događaji, jedini je put ka zaustavljaju duvanskog dima u svim onim kontekstima u kojima se mladi mogu naći, navela je naša sagovornica. Istakla je i zadovoljstvo kako implementacijom zakona, tako i njegovim odredbama, jer je senzitivan i na prodaju predmeta koji simbolički u sebi sadrže bilo koji element koji je karakterističan za duvanske proizvode: nazive, ispise ili simbole.

“Gasimo stare požare, a ukazuju nam se novi. To jeste priroda ovog problema, ali moramo uspostaviti bolji sistem. Deca ne smeju biti delegirana da kupuju drugima cigarete, moramo opismeniti prodavce da prepoznaju ovaj problem, pokrenuti i mlade na potraživanje savetovanja, a svi ovi problemi i dalje sadrže komponentu stigme ili straha. Mi smo tu da te strahove razbijemo i razvijemo efikasne prakse”, navela je Selma Ljaljević

Kao stručnjak koji sa svojim timom sporovodi program za borbu protiv pušenja, organizuje konferencije koje povezuju stručnjake u misiji borbe protiv duvana, kao i sa direktnim iskustvom rada sa mladima, Propulsion programski direktor, Goran Zarić pojednostavio je razne složene fenomene sa kojima se susreće u ovoj misiji.

Goran je otvorio diskusiju o pojavi novih duvanskih proizvoda, kao i ne tako novih i vrlo skrivenih načina na koji kompanije dolaze do najmlađih potrošača. U pitanju je plasiranje proizvoda preko društvenih mreža, koje nisu samo mesto razmene sadržava, već i oglašavanja.

Prodaja nesagorevajućih proizvoda za sada prolazi sasvim vidljivo, ali zakonski netransparentno. Proizvodi se na internetu pozicioniraju kao sastavni deo svakodnevice i životnog stila mladih, koja prividno jača njihovo samopoudanje, a zapravo formira sasvim nepoželjnu sliku i ponašanje. Kako ovaj stručnjak za komunikacije navodi, u pitanju spretan strateški manevar:

“Radi se o perfidnoj zameni teza da nam je potreban svet oslobođen dima, gde se kompanije predstavljaju kao entiteti koji će omogućiti zdrave alterntive. Ono što propuštamo da primetimo je da “smoke free” pokušava da provuče implicitnu poruku da su duvanski proizvodi koji ne sagorevaju u redu. Mi ne treba da se zaštitimo od duvanskog dima, već od duvana, i potrebno je bili vrlo određen u tome. Male promene u rečniku kao što je “smoke free” otvaraju veliki prostor za plasiranje nesagorevajućih duvanskih proizvoda. Na taj način se pronalale male rupe u komunikaciji, njima se manipuliše, što dalje preti normalizaciji upotrebe novih duvanskih proizvoda”, navodi Goran.

Proizvođači zapravo upotrebljavaju društvene mreže kao sredstvo za spinovanje proizvoda koji ne sagorevaju duvan, već ga zagrevaju. Istaknuta je važnost razumevanja činjenice da svi adekvatni izvori navode na se ne radi o bezbednoj alternativi, te da je ponavljanje jakih poruka najbolji način da se istakne da ne postoji nešto kao što je “zdrava alternativa”, te da je potrebno jasno reći da je duvan štetan, a ne samo dim.

Taktike medija sada se usmeravaju i na dizajn, koji je “aerodinamičan” pa vizuelno asocira na nešto što je bezopasno. Arome i sazlađivači su još jedan način da se strategije prodaje približe mladima.

Propulsion kroz promociju koncepta “nove pismenosti” ima za cilj da promoviše novi set veština koji pomaže mladima da razlikuju prave od lažnih informacija. Time se kod mladih osim kritičog mišljenja razvija i sposobnost da prime i obrade ne samu informaciju, već i detektuju odakle ona dolazi, kakvog je kvaliteta i koliko je relevantna. Podstiče se razmišljanje o toku informacije, u čemu društvene mreže predstavljaju važan medij. U saradnji sa CeSID-om, Propulsion je zaključio da preko 60% mladih prate bar jednog influensera, te i da je 44% ispitanika uzrasta od 12 do 18 godina aktivno na društvenoj mreži TikTok. To je veliki indikator da se svi mi moramo edukovati o ovim plaformama na kojima se mladi uveliko sjajno snalaze.

Jovan Bulajić, direktor udruženja Preporod istakao je pojedinosti bazirane na istraživanjima koje upozoravaju na nevelike, ali postojeće trendove rasta konzumacije duhavnskih proizvoda.

“Kao neko ko se bavi zavisnostima, mogu da kažem da mi uvek tretiramo zavisnost, a ne supstancu”, istakao je Jovan Bulajić kao primer stavljanja fokusa na sam proces savetovanja, gde je identifikovanje činjenice da je neko zavistan najvažniji.

Sa druge strane, on navodi i da je potrebno ohrabtiti razgovor o zavisnosti od pušenja. Savetovalište za mlade je moguće posetiti i bez zakazivanja, što je ohrabrujuća vest, ali u njega mladi uglavnom ne dolaze zbog problema sa duvanom ili zavisnosti od duvana. Na stvaraocima preventivnih programa je da rade na podizanju svesti, jer mladi čak i kada postanu zavisni često to ne identifikuju kao problem, navodi Bulajić.

Naida Hota Muminović, direktorka Prve bošnjačke gimnazije govorila je o ulozi škola u adresiranju pušenja među mladima. Iznoseći zanimljivu perspektivu da je sistem donosioca odluka ono gde leži “domino efekat problema”, istakla je sledeće: “Nedefinisan sistem donosioca odluka je izvor problema, ali i paradoks da kada se desi problem u društvu, kada stvar eksalira – prvi koji se pozivaju na odgovornost su škole. Tada kreće sistem reaktivnog ponašanja koje zapravo nije poniklo u školama”.

Potreban je holistički pogled na pušenje kod mladih koji će u potpunosti sagledati njihovu promenu ponašanja i životnog stila uopšte. Tolerancijom situacija gde učenici puše ispred škola pred nastavnim osobljem, bez direktnog upozorenja da se radi o nedopustivom i štetnom ponašanju, mladima se šalje pogrešna poruka. Implicitno im dajemo poruku da je u redu pušiti ako to nije u okvirima škole. Kako se problem opet ne bi slivao na odgovornost škola, Prva bošnjačka gimnazija insistira na sistemu sa nultom stopom duvanskog dima, radom na usvanjanjem akcionog plana u školama. Nulti prag odbrane je i cilj, ali i nešto što treba slediti i u sprovođenju tog cilja, ne spuštanjem praga tolerancije. Dodatni problem je što su i neki nastavnici sami pušači, što otežava motivisanost i jednoglasnost. To nije osujetilo ovu prestižnu školu da razvije programe za planinarenje, izviđače i promociju svih onih alternativnih načina zbog kojih će se učeniti osećati samosvesno, te i sami brinuti o svom psihofizičkom razvoju.

Danka Despotović ispred kompanije AstraZeneca izdvojila je tri aspekta koja se nameću kao najvažniji u zaštiti dece od duvanskog dima. Prvi je pravovremeno razmišljanje o odlukama koje donosimo kao roditelji: zabrana pušenja u stanu, kući, automobilu, kao i dosledno primenjivanje ove odluke i van porodičnog ambijenta, recimo, biranjem nepušačkih restorana i kafića. Drugi je motivisan njenom profesijom, budući da je lekarka, pa iz te perspektive ističe da je medicinska edukacija jako važna, kroz istovremeni rad sa decom i roditeljima, jer informisanjem celokupnog porodičnog sistema najdirektnije utičemo na decu. Treći aspekt je poslovno okruženje, pa je naglasila da je važno koristiti, ali i kreirati moć kompanija za pokretanjem dugoročnih inicijativa kao što je MISIJA: KISEONIK. U pitanju je program koji sprovodi Propulsion, a koji radi na prevenciji pušenja kod dece od 10-12. godina. Menadžerka kompanije AstraZeneca smatra da ovaj uzrast, zapravo predstavlja formativni period kod mladih, pa je zato ovaj program fokusiran i prilagođen njima. Istakla je da moramo voditi računa o osetljivoj granicu između uticaja porodice i škola, te da ne možemo prebaciti odgovornost samo na jednu ili drugu instancu, već što više nivelisati ove međuzavisne i za mlade primarne sisteme razvoja.

“Svest dovodi do promene, a prevencija je način za menjanje svesti. Moramo početi od sebe. Mi prilazimo zajednici mladih sa velikim generacijskim neskladom. Ja ne znam ko su popularni influenseri, dok moja ćerka to zna, ali je na nama je da stvaramo uticaj. Svi mi učimo jedni od drugih, a na stručnjacima je da deluju”, istakla je menadžerka kompanije AstraZeneca.

Na samom kraju konferencije, gosti su se uključili u diskusiju sa vrlo angažovanim stavovima o jednoglasnoj važnosti fokusiranja programa na mlade, redukciju štetnosti, kao i zaokruživanje jednog sveopšteg zaključka da je multi-sektorski pristup ovom problemu kao i duh saradnje jedini način da pobedimo duvan i duvanski dim.

***

Saradnja organizacija PROI, Propulsion i Preporod utemeljena je u projektu “Balkan bez duvana” koji je započet u julu ove godine i podržan od strane organizacije Campaign for Tobacco-Free Kids. Cilj projekta je stvaranje okruženja bez duvanskog dima i smanjenje rasprostranjenosti pušenja, a to će se postići putem politike povećanja akciza na duvan i duvanske proizvode. Ujedno, zagovaraće se za usvajanje i implementaciju Protokola o uklanjanju nezakonite trgovine duvanskim proizvodima.

U sklopu inicijative partneri su pokrenuli i regionalnu kampanju na društvenim mrežama pod nazivom “Prodišimo” koja ima za cilj informisanje građana Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore o temi kontrole duvana i zagovaranje za usvajanje i implementaciju sveobuhvatnih zakona u ovoj oblasti u tri zemlje. Kampanju možete zapratiti na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Klikni me

Trenduj na #missionoxygen!