Upotreba duvanskih proizvoda u Srbiji i ilegalno tržište

U formi Zoom konferencije održan je okrugli sto pod nazivom “Upotreba duvanskih proizvoda u Srbiji i ilegalno tržište” u organizaciji Instituta ekonomskih nauka na temu ilegalnog tržišta duvana u Srbiji. Preko 40 učesnika i učesnica prisustvovalo je prezentaciji obuhvatnog istraživanja koje je osim predstavljanja vrhunske metodologije prikazalo i korisne implikacije na praksu.

Marijan Ivanuša, direktor kancelarije Svestke zdravstvene organizacije u Republici Srbiji ističe činjenicu da je saradnja društva i institucija najvažnija kako bi se problem pušenja stavio u kontekst kome se prilazi sa obe strane.

“Ne možemo sami menjati sistem, niti sistem čini samo jedan entitet, neophodno je da se svi povežemo”, istakao je Ivanuša.

Violeta Vulović, ispred Instituta Ilinois u Čikagu naglasila je važnost rigoroznih istraživanja i jakih ekonomskih indikatora, naglašavajući činjenicu da je upravo metodologija istraživanja presudna za vidljive rezultate u praksi. Podsećanjem na to da je projekat finansiran od strane Univeziteta llinois u Čikagu, ona naglašava da je glavna motivacija samog projekta u povezivanju i prepoznavanju problema od strane kredibilnih institucija.

Jovan Zubović, direktor Instituta ekonomskih nauka je upravo podvlačenjem važnosti metodologije istraživanja predstavio glavne komponente projekta. Nepristrasnost i omogućavanje sprečavanja upliva subjektivnosti ili varijabli koje bi se mešale u stvaranje objektivne naučne slike osnovno su polazište realizacije istraživanja koje je sprovedeno.

Istakao je da duvanska industrija koristi takozvanu taktiku “plašenja” (SCARE), a u pitanju je akronim koji opisuje ključne metode kojima se ona koristi u cilju osporavanja akciza. Te komponente su:

S – Smuggling (švercovanje)
C – Court and legal challenging (pretnje tužbama)
A – Anti-poor rhetoric “taxes are regressive” (regresivnost)
R – Revenue of Government will decrease (budžetski prihodi)
E – Employment effect (efekat zaposlenosti)

Zubović je istakao da je tema israživanja u naredne dve godine najviše usmerena na nekoliko ključnih pitanja. Prvo od njih jeste prelivanje troškova sa duvanskih prizvoda na druge proizvode u Srbijji, ali i priuštivost duvanskih proizvoda u zemljama Zapadnog Balkana, analiza troškova i koristi od oporezivanja u Srbiji, kao i makroekonomski uticaj poreza na duvanske proizvode.

Istraživanja nam govore da moramo bolje da brinemo o mladima

Olivera Jovanović iz Instituta ekonomskih nauka predstavila je i projekat Tobacco Taxation, plaformu na kojoj se mogu naći mnogi kredibilni izvori informacija i istraživanja o oporezivanju na području Balkana. Ona je ujedno i pojasnila da je istraživanje koje je sprovedeno 2019. godine obavljeno na reprezentativnom uzorku od 200 stanovnika. Neki od nalaza su i da je primećena nešto viša prevalencija pušenja kod muškaraca u odnosu na žene, te i da se i dalje najčešće koriste klasični duvanski proizvodi (cigarete, duvan, cigare i cigarilosi). U proseku, pušači popuše 16,6 cigareta dnevno, a podatak koji zabrinjava je da je
6,3 posto pušača počelo da puši između 13 i 15 godina starosti. Tek svaka peta odrasla osoba živi u domaćinstvu u kom pušenje nije dozvoljeno u jednoj prostoji, a samo jedna trećina nepušača živi u domaćinstvima gde je pušenje u potpunosti zabranjeno. Situacija u barovima i restoranima je takva da je čak 91,8 posto ljudi bilo izloženo duvanskom dimu. Sve ovo nam govori da mladi i dalje lako mogu biti izloženi duvanskom dimu, a da oni sami o tome ne donose odluku.

O tome kakva je priroda i koji su dometi ilegalnog tržišta duvana je govorio Mihajlo Đukić sa Instuituta ekonomskih nauka. Istakao je da je ilegalno tržište duvana u Srbiji malo, ali ipak postojeće. Skoro sva identifikovana ilegalna pakovanja duvana prodaju se na ulicama ili na pijacama, a primećeno je da stariji ljudi (iznad 55 godina) kupuju ilegalna duvanska pakovanja, te da ovaj trend nije popularan među mladima. Pakovanja ilegalnih cigareta uglavnom su pronađena na granicama sa Crnom Gorom, a kupovina duvana na pijaci uzima se kao “rinfuz” i nije primećena povezanost sa geografiskim poreklom. “Kada su mladi u pitanju, čini se da njima ilegalno tršište nije niša gde dolaze do duvanskih proizvoda, što ne znači da na regulisanju ilegalog tržošta ne treba dalje raditi”, istakao je Mihajlo Đukić

Da je došlo smanjenja ilegalnih zasada duvana govorila je Marina Đurđević iz Uprave za duvan, koja ističe da je došlo do smanjenja ilegalnih zasada duvana. Iako podaci nisu prikupljeni do kraja, notirano je mnogo više pokušaja zaplene u odnosu na prošlu godinu, što je veoma optimističan podatak.

O menjaju prirode tržišta govorila je Mirjana Damjanović iz tržišne inspekcije. Ova stručnjakinja primećuje da se tržište izmenilo, te da se sa pijaca i javnih površina preselilo na internet. “Neke oglasne poruke možemo da uklonimao, a neke ne možemo, posebno ako se oglasi postavljaju u inostranstvu”. Na osnovu trijaže uklonjeno je više desetina oglasa, od strane 70 ličnosti koje su ih je postavile. Postoje dve platforme sa kojima se ne može postići taj kvalitet, a u saradnji sa poštanskom inspekcijom, došlo je do presretanja dostave čak iz Arizone. Mirjana navodi da je kontinuirano praćenje snabdevanja ključno, kako bi se efikasno rešio problem. Obrahbrujuć podatak je da je podneto više od 450 zahteva za oduzimanje, izvršeno 2.000 kontrola, a oduzeto čak dve tone duvana za nargile.

Istaknut je i problem da se rezani duvan pojavio kao novi proizvod, a u većini država se kasnilo sa poreskom politikom. Ipak, Marijan Ivanuša ističe da u Srbiji rezanog duvana ima jako malo, što pripisuje dobroj i adekvatnoj reakciji. Rezani duvan je naročito problematičan jer je on “meta” za mlade i siromašne ljude pa je važno pravovremeno reagovati i sprečiti posledice.

Njegova poruka je vrlo jasna: “Ako želimo da zaštitimo mlade i one sa socijalnim determinantama zdravlja, moramo povećati porez i to ima veći kvalitet od bilo kakve edukacije. Cene su od presudnog značaja”.

Biljana Kilibarda iz Kancelarije za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” izdvaja važnost motrenja uzrasta mladih iznad 16 godina. “Naši mladi puše ispod proseka u odnosu na Evropsku uniju, dok stariji pušači puše više. Jedan od razloga može da bude i to što je prenebregnut fokus na uzrast od 16 godina, jer je ovaj klaster populacije možda van radara istraživanja i programa koji se bave mlađim uzrastom”.

Radovan Ignjatović istakao je da Ministarstvo omladine i sporta podržava programe koji se tiču zdravih stilova života mladih, kao što je teretana na otvorenom u lokalnim samoupravama širom zemlje. “Nije dovoljno samo da omogućimo mladima zdrave izvore, već i da ih stimulišemo na iste”, istakao je Radovan Ignjatović, napominjući da se radi i na promociji prakse prihvatanja zdravih navika. Pozitivna stvar koju ističe je da mladi u Srbiji uglavnom imaju negativan odnos prema cigaretama, ali da je primećen interes za alkohol. Veći broj mladih koji nisu probali cigareta od onih koji nisu probali alkohol, pa je 29 posto mladih reklo je da retko konzumira alkohol, dok je 36 posto reklo da konzumira alkohol kada izađe negde sa društvom. Kao predlog daljeg rada, Ignjatović ističe da je dodeljivanje sredstava omladinskim organizacijama putem javnih konkursa bilo jedno od od strateških ciljeva iz nacionalne strategije za mlade.

Ika Pešić, članica Nacionalne komisije za kontrolu duvana, pomenula je i važnost istraživanja stavova ljudi, jer građani imaju uverenja koja današnja istraživanja opovrgavaju. Obrazlaganje i javno komuniciranje predloga po mišljenju ove stručnjakinje bilo bi presudno za dalji rast osvešćenosti.

Srmena Krstev ispred Republičke stručna komisija za kontrolu duvana Ministarstva zdravlja Republike Srbije zatvorila je panel ističuči da su donosioci odluka oni koji “ne slušaju” ono što stručnjaci imaju da kažu i da je u borbi u smanjenju prevalencije pušenja ključno i baviti se odraslom populacijom.

“Zakon o kontroli duvana smo prevideli izradom stategije iz daleke 2016. godine, čime smo prenebregnuli da se svi aspekti duvana nađu u jednom zakonu. Na sreću, postoje elementi, ali ne i sveobuhvatna stategija. Naša komisija nije u stanju da animira Ministarstvo zdravlja, ali smo mi i u toku epidemije pokušali da skrenemo pažnju i na to. Jako bi bilo dobro da Minstarstvo finansija uvaži i stavove koje ste vi ovde prezentovali, jer su oni izuzetno značajni”, navodi dr Krstev.

Jednoglasan zaključak ovog okruglog stola je da je neophodno pojačati dijalog u kome će predstavnici ministarstava među sobom adekvatnije komunicirati, jer se za sada vode dve politike koje nisu usaglašene. Procene Instituta ekonomskih nauka su nezavisne, a njihovi predstavnici ističu da postoji prostor da uz vođenje računa o zdravlju istovremeno fiskalni prihodi ne padaju, te da je moguće omogućiti “win-win” situaciju, samo ako se i dalje zajednički trudimo i međusobno sarađujemo. U tom duhu, direktor Institura ekonomskih nauka rekao je da iako smo pogođeni zdravstvenom epidemijom, pušenje je takođe epidemija, a da su svi troškovi oko akciza manji od rešavanja problema koji nastaju zdravstveno.

Klikni me

Dobra navika je čovekov najbolji prijatelj.