Treći, a ujedno i poslednji u nizu letnje serije razgovora o prevenciji pušenja „Da li se čujemo?” bio je malo drugačiji od ostalih – kako u pogledu gostiju, tako i tema koje smo pokrenuli. Ovoga puta naši sagovornici bili su Anna Lazarević i Andrija Jović, mlade YouTube zvezde i influenseri koji svojim stavovima utiču na veliki broj mladih. Sa njima smo pričali o tome šta to znači „biti kul”, a koja ponašanja to nikako nisu?
Anna i Andrija Jo su pesmom „Kiseonik” pomogli u misiji osvešćivanja o problemu loših navika i pojave pušenja kod mladih. Pesma je na dan premijere dostigla 10. mesto u trendingu na Youtube-u, gde se držala više od nedelju dana, dok sada broji blizu milion pregleda. Ono što je bilo posebno zanimljivo jeste da su njihovi vršnjaci i gledaoci pesmu shvatili na različite načine. Kako je među mladima tema veze uvek aktuelna, mnogi su pomislili da je u pitanju ljubavna pesma između ova dva mlada influensera, ali ipak je velika većina u komentarima jasno iskazivala svoje neodobravanje upotrebe duvanskih proizvoda i time pokazala da razume suštinu poruke koju ova pesma šalje. Važna stvar koju smo postigli jeste da je „Kiseonik” za sobom uspeo da podigne konstruktivnu prašinu.
Anna Lazarević je bivša fudbalerka, sada jutjuberka sa velikim aspiracijama da se ostvari u muzici, a Andrija Jo je prvi takmičar za pesmu Evrovizije koji se na ovom takmičenju istakao kao influenser i time razbio predrasude o ovom, ne tako novom zanimanju. Njih dvoje su sada u godinama koje karakterišu velike prekretnice, a sa nama su podelili da je vrlo neizvesno čime će se baviti u budućnosti, kao i šta imaju da kažu na teme: uspeh u doba razvoja i „coolness” u eri kada su svi „jednaki”.
„Iskrenost i motivacija su moj zaštitni znak. Osećaju fanovi ko priča istinu, a ko ne”, navela je Ana, objašnjavajući da pratioci vrlo dobro znaju koga žele da prate, jer pre toga donose odluku zasnovanu na znanju o tome šta određen influenser promoviše. Svaki influenser deli određen sistem vrednosti sa publikom, pa Ana smatra da nju prate i oni koji su zaljubljenici u fudbal, ali i njena ostala interesovanja, kao što su moda i muzika. Prikazivanje prave slike sebe i izbegavanje projektovanja lažne slike drugima, za Andriju je ključan faktor stabilog uspeha u poslu jutjubera. Oboje su se složili sa tim da ljudi tako mogu da se identifikuju i povežu sa nečijim postupcima i životom, a naročito ako infulensere ne gledaju kao ljude koji su „iznad njih”. Tada možemo biti uvereni da je atmosfera na internetu zdrava – kako za one koji kreiraju, tako i za one koji konzumiraju sadržaj.
Kada smo ih upitali koje stvari su uvek kul i nikada ne izlaze iz mode, Andrija i Ana istakli su sport, zdrava interesovanja i prizemnost. Kada je reč o uspehu, došli su do zaključka da je to relativna kategorija, a trajanje se istaklo kao posebno zanimljiva varijabla, jer su se oboje složili da je svima uspeh pod znakom pitanja i radije ga nazivaju radom na sebi, jer je za njega konstantan rad neophodan. Takođe, nošenje sa usponima i padovima je važan deo puta: „Nema uspeha bez grešaka”, naveo je Andrija.
U razgovor se, u jednom trenutku, spontano uključila majka Ane Lazarević, sa željom da podeli svoju priči o pušenju. Kao pušač, istakla je kako je veoma svesna štetnih faktora te loše navike, kao i želju da ostavi cigarete. Kada smo je upitali zašto uopšte konzumira cigarete ni sama nije mogla da verbalizuje razlog i složila se da je u pitanju „glupi hobi” koji nikome ne preporučuje.
Na pitanje koliko javnost i manjak privatnosti utiču na njihov život, Ana isprva navela da ju je to naučilo da određene stavove drži za sebe, kako se ne bi bespotrebno izlagala kritici. „Ljubavnom životu nije mesto na društvenim mrežama, ali ne glumim da sam nešto što nisam”, istakla je. Andrija je rekao da svojim fanovima svesno ne prikazuje momente kada izlazi u klubove, jer smatra da mlađi pratioci ne bi trebalo da se ugledaju na to dok ne napune 18 godina. Sveukupan zaključak je da se određene stvari „ne predstavljaju” ne zato što su loše, već su ili deo privatnosti ili aktivnosti koje nisu u skladu sa uzastom njihovih pratilaca. Oboje smatraju da plasiranje sadržaja uvek mora biti promišljeno i ono što razlikuje njihovu autentičnost od „foliranja” jeste to da ni jedno ni drugo nikada ne govore ono što zaista ne praktikuju, a njihov izbor je da ne propagiraju navike koje se u određenom kontekstu mogu smatrati negativnim.
Zapitali smo se i koliko influenseri danas imaju uticaja da spreče loše navike u svojoj vršnjačkoj grupi. Kada je pušenje u pitanju, oboje su rekli da imaju drugare koji konzumiraju cigarete i da ih oni često ohrabruju da sa tim prestanu. Ana je istakla da je ljuti kada neko od njenih bliskih prijatelja zapali cigaretu, jer zna da time štete i sebi i drugima. Kada je u pitanju prikazivanje različitih ponašanja na Instagramu, Andrija navodi da, ukoliko se nađe u društvu pušača, mnogo pazi da tako nešto ne završi na društvenim mrežama, jer ne želi da bude asocirano sa njegovim ličnim izborima.
Naši sagovrnici su podelili i par saveta svima koji bi se potencijalno bavili snimanjem. Andrija je pričao o važnosti prakse i vremena koje posvećujemo tim aktivnostima, jer samo tako vremenom postajemo sve bolji i bolji. „Možda ja koji svakodnevno ovo radim to radim gore od nekoga ko za to ima talenat i prvi put uzima kameru u ruke. Sa druge strane, vežbom možemo mnogo da postignemo”. Faktor koji dosta otežava potpunu iskrenost prema publici je to što nikada ne znamo sa kim pričamo, pa deljenje emocija nije uvek najbolja ideja, jer, iako su „Youtube drame” nešto na čemu se stiče instant slava, za dugoročan uspeh na mrežama važni su kreativnost i iskrenost.
Razgovor smo završili pitanjem kakva ponašanja nikada neće biti kul? Osim pušenja i izlaganja porocima, vršnjačko nasilje najviše dotiče naše sagovornike. Ana je na tu temu snimila pesmu koja je dostigla milionsku gledanost, dok je Andrija istakao podršku među samim influenserima kao važnu. Vrednosti solidarnosti i saradnje smatra najvažnijim. Iako je po Aninom mišljenju škola veoma važna za formiranje ličnosti svakog pojedinca, oboje su se složili da faktor vršnjačke grupe nije nimalo zanemarljiv i da je upravo zato važno paziti sa kime se družimo i koje vrednosti negujemo u svojoj ekipi.
Reč mladih sa kojima smo ovoga puta razgovarali među njihovom vršnjačkom grupom vredi mnogo i upravo zato se radujemo što su Ana i Andrija ambasadori vrednosti koje MISIJA:KISEONIK promoviše, kao dobar primer toga da kreativnost pobeđuje svaku nezdravu naviku, ali i uspešno sprečava hejt.
Cilj letnje serije razgovora o prevenciji pušenja „Da li se čujemo?” bio je da i u periodu odmora nastavimo da vodimo važne dijaloge i promovišemo zdravlje.
Program sprovodi Propulsion, uz podršku kompanije AstraZeneca.
Više o pokretu: https://www.missionoxygen.com/o-programu/.
