Drugi deo letnje serije razgovora o prevenciji pušenja “Da li se čujemo?” započeli smo temom važnosti rada na edukaciji mladih. Kako naši sagovornici dolaze iz različitih polja eksperize (medicine i zabavne industrije) svako na svoj način doprinosi stvaranju zdravije zajednice. Njihove uzrasne grupe su takođe različite, ali poseduju važnu zajedničku vrednost: borbu za stvaranjem pozitivnih promena među mladima.
Naši gosti bili su Nada Kosić Bibić, načelnica Centra za promociju zdravlja, Zavoda za javno zdravlje Subotica i Vladimir Marković Looney, trener DW Akademije.
Kao edukatorka na polju primarne prevencije, odnosno ranog sprečavanja ponašanja koja su loša po zdravlje, Nada je sa nama podelila mišljenje da je pokazivanje ličnog primera nešto što ima veliki uticaj. Razmatrali smo fenomen popularnih “rutina” kod mladih i toga koliko su one fleksibilne na pozitivnu promenu. Kao jedan od problema, Nada navodi razlike u socijalnoj i porodičnoj klimi i čestom nalazu istraživanja da deca slobodno vreme provode u dosadi. Ideja je da se dosadi stane na put postavljanjem strukture i ciljeva. Osmišljavanje aktivnosti kroz koje mladi mogu upoznati sami sebe, našoj sagovornici deluje kao jednostavno i primenjivo rešenje. Stav da sreću i zadovoljstvo donosi rad na sebi, Nada ističe iznošenjem ličnog primera. Sve prakse koje predlaže mladima primenjuje na sebi, neguje u svom radu, ali i doživljava kao vrednost koju je inkorporirala najpre u svom porodičnom sistemu.
Zapitali smo se i o tome koliko influenseri danas imaju ne samo uticaja, već i moći da modeluju ponašanja koja su socijalno (ne)poželjna. “Svi smo mi influenseri, jer kada je preporučim nekome određen sok, ja utičem na tu osobu. Jedina razlika je u tome što su infuelseri na neki način ipak mali mediji”, naveo je Vladimir, upravo iz perspektive nekoga ko radi kao kreativni autor na polju novih medija.
Pitanje motivacije mladih pokrenuli smo kroz razmatranje toga kako da se izbegnu loše navike. Razumevanje je prvi korak, što navode oba naša sagovornika na veoma srodne načine. Negiranje osećaja nesigurnosti, nemogućnosti da se emocije izraze na adekvatan način pomažu da bolje percipiramo sebe i svoje snage, čime sprečavamo to da se deca ugledaju jedni na druge na toksične načine. Šta je to što utiče na moje samopouzdanje? Kako da ga izgradim uz svoj trud i bez zavisti prema drugima? Kako da zbog nesigurnosti ne sledim stvari koje mi ne prijaju? Sva ova pitanja Nada postavlja u radu sa mladima i time podstiče razvoj pozitivnog sistema vrednosti koji deca mogu da usvoje.
Looney je zvučno ime u zabavnoj industriji i svetu produkcije, a kako sam navodi da je nekada bio “mikro-influenser”, ističući se u medijima kao muzički i glumački uzor pre ere Instagrama. Zato smo s njim govorili i o složenosti odgovornosti koji ovaj posao sa sobom nosi. Manje stresnim taj posao čini to što ga Vladimir doživljava kao jedan od najslađih projekata na kojima je angažovan. Izdvaja činjenicu da je važnost određivanja strukture najodgovorniji deo njegovog posla, te da kada je mladi osete, tada postaju skromniji i pre svega više adaptirani na realan život, a da je nastavak ovog procesa zapravo pravi primer da dobre prakse mogu doneti i ono što je mladima potrebno – kvalitetan zabavni sadržaj..
Dotakli smo se i teme odlučivanja kao važne veštine u kontekstu velikog broja interesovanja kojima su mladi skloni. Adekvatno donošenje odluka, a najpre učenje brzini odlučivanja je jako važno, smatraju naši sagovornici. Kako bi se smanjila “katastrofizacija” odluka, tj. negativnog uverenja da će jedna odluka biti fatalna po sledeću, Nada navodi da mlade uči tome da je sticanje jedne veštine uvek korisno za sticanje neke naredne, makar kasnije od nje odustali. Pominje i lični primer: dok je kao adolescentkinja želela da se bavi dizajnom, upravo uređivanje entirijera je hobi koji je danas čini srećnom i ispunjenom u provođenju slobodnog vremena.
Propulsion je pre globalne pandemije zajedno sa DW Akademijom organizovao radionice za nastavnike “Digitalna kuhinja”, a Vladimir nam je preneo svoje iskustvo rada na digitalnom opismenjavaju: “Kada nastavnici žele da budu mentori, a ne samo sipači znanja u glavice, tada oni počinju da uče iz perspektive onoga što mladi vole. To olakšava proces svima, jer na taj način deca uče mnogo aktivnije i angaživanije. Na kraju projekta, neki nastavnici inkorporirali su znanja sa radionica u svoju nastavu. Ako nastavnici i edukatori žele da uče, isto tako će mladi biti pokrenuti na učenje”.
Interesovalo nas je i možemo li i kroz porodični i školski sistem uticati na to da mladi steknu inicijativu za zdravom hranom i zdravim okruženjem Edukovati decu o tome šta je zdravlje je prema mišljenju naših sagovornika naša obaveza, što možemo učiniti kroz jednostavan razgovorni pristup sa decom. Osnaživanjem karaktera zajednice mladih može se uticati na njihove. Demonstracija pripreme jednostanih obroka u koju su uključeni mladi dovodi do želje da oni u ranom uzrastu ovladavaju takvim stvarima i na sebe preuzmu zdravu odgovornost brige o ishrani.
“Deca nisu samo posmatrači, a imamo i dečake koji znaju da kuvaju”, navodi Nada kao primer koji briše razlike i svedoči o tome da je osposobljavanje moguće i kod dečaka i kod devojčica, a da je zajednički rad ono što pokreće njihovu kreativnost.
Zaključak razgovora je da je promovisanje pozitvnih vrednosti ključno u očekivanju pozitivnih promena u zajednici mladih. Etičnost, odgovornost, uključivanje, motivacija, davanje ličnog primera i iskustva, samo su neke od vrednotsi koje naši sagovornici, iako dolaze iz različitih sfera, na gotovo isti način primenjuju u svom polju delovanja.
Letnje razgovore na važne teme nastavljamo već krajem avgusta, a sagovornici će nam biti kreativni mladi ljudi koji su već sada mnogima uzor.
Program sprovodi Propulsion, uz podršku kompanije AstraZeneca.
Više o pokretu: https://www.missionoxygen.com/o-programu/.
