Uoči Nacionalnog dana bez duvana, koji se u Srbiji tradicionalno obeležava 31. januara, dr Biljana Kilibarda, šefica kancelarije za prevenciju pušenja u institutu “Batut” i Goran Zarić, koordinator programa MISSION: OXYGEN, bili su gosti na Jutarnjem programu RTS-a. Tom prilikom pričali su o prevenciji pušenja, zdravlju, kao i o misiji programa MISSION: OXYGEN da od duvanskog dima zaštiti decu i mlade.
Prema podacima istraživanja iz 2017. godine o upotrebi duvana među mladima, 58,9% učenika od 13 do 15 godina izloženo je duvanskom dimu u svojim domovim, a 58,3% na zatvorenim javnim mestima. Podaci koji se dobijaju na godišnjem nivou za odraslu populciju, govore o tome koliko je velika tolerancija na duvanski dim u Srbiji. Ovo nas navodi da preispitamo zakonske mere koje se tiču duvana, kao i postupke koji stvaraju nezdrave uslove za život.
Podatak da je skoro 59% učenika izloženo duvanskom dimu kod kuće govori o tome da kod roditelja još uvek nije dovoljno razvijena svest o rizicima pasivnog pušenja. To što čak 82,6% dece koja su pušači nije naišlo na prepreku pri pokušaju da nabave cigarete, opominje da se postojeće zakonske norme ne poštuju i da postoje veliki propusti opasni po decu i mlade u Srbiji. Imajući to u vidu, ovogodišnji slogan Nacionalnog dana bez duvana glasi: “Za bolju budućnost novih generacija”, čime se naglašava koliko treba biti obazriv prilikom upotrebe duvana i ko je sve time ugrožen.
Ovaj problem se uglavnom rešava prebacivanjem odgovornosti za uslove u kojima deca žive na obrazovni sistem i roditelje, pa program MISSION: OXYGEN radi na tome da društvo u celini osvesti i podstakne na preuzimanje odgovornosti. Svako za sebe može da izabere da se ponaša odgovorno i time zaštiti sebe i uvaži druge i njihove potrebe. Ovo posebno treba praktikovati ako se zna da deca u najranijem periodu počinju da puše upravo zato što kopiraju model ponašanja odraslih i zato što misle da je to kul. Zato MISSION: OXYGEN program kroz kreativne radionice sa decom u školama radi na redefininisanju toga šta znači biti kul i skreće pažnju na to da se može biti kul i na način koji je zdrav i koristan. Deca se ohrabruju da iskažu sebe i svoje talente i da stvaraju multi-mediljalne sadržaje za društvene mreže koji nisu samo zabavni, već mogu biti i produktivni i edukativni, tako da deca, na vršnjačkom nivou, mogu da pomogu jedni drugima oko problema sa kojima se suočavaju.
Kada je reč o trenutnim zakonskim regularivama koje se tiču duvana, veliki problem za dosledno pridržavanje i postupanje prema postojećim zakonima koji duvan prepoznaju kao štetan i zabranjuju ga, predstavlja izuzetak zabrane pušenja u ugostiteljskim objektima, što je ujedno i “crna rupa u sistemu borbe protiv pušenja i izloženosti duvanskom dimu”. Isto tako i podela ugostiteljskih objekata na pušačke i nepušačke zone stvara neravnopravnu konkurenciju, pa je teško odlučiti se da objekat bude u potpunosti tobacco free. Problemu doprinose i nepušači koji su ugroženi, jer nisu spremni da otvoreno govore o tome da im duvanski dim smeta (samo 6% ljudi se slobodno izjašjava o tome da im smeta duvanski dim), a upravo izloženost duvanskom dimu normalizuje pušenje kao pojavu i time dopinsi njegovom širenju.
Zaključak je da je potreban čitav spektar mera kako bi se videli rezultati i promena: od povećanja cena kako bi se duvan učinio nedostupnim, preko zaštite od izloženosti i zabrane reklamiranja, pa sve do edukacije i osvešćivanja stanovništva. Ali do tada, svako od nas može malo obazrivije i odgovornije da se ponaša i time doprinese stvaranju zdravije sredine u kojoj svi živimo.
