Nema sumnje da nam se život iz korena promenio u samo nekoliko poslednjih meseci: pandemija bolesti poznate kao COVID-19 (COrona VIrus Desease 2019) izazvane novootkrivenim virusom iz roda Corona (SARS-CoV-2, Severe acute respiratory syndrome coronavirus 2) donela je realnost potpune neizvesnosti, kakvu do sada nismo imali u svakodnevnom životu.

Bez obzira na to, neke stvari su i sada sasvim izvesne:

1. Informacije (o virusu i bolesti) treba kritički, razumevajući kontekst, pratiti iz više pouzdanih i relevantnih izvora
2. Uputstva o ponašanju u kriznoj situaciji, koja je opasna po zdravlje, treba slediti samo ako dolaze od nadležnih institucija i
3. Pušenje ne štiti od bolesti.

Kako do istine?

Proteklih dana na društvenim mrežama, pa i u izveštavanjima nekih medija, nailazimo na informacije da nikotin potencijalno štiti od oboljevanja od COVID-19 ili čak da pušači razvijanju blažu kliničku sliku u slučaju infekcije. Da stvar bude još komlikovanija, slične vesti su preneli i mnogi svetski mediji. 

Sve je počelo objavom studije grupe autora iz Pariza[ref]Changeux, Jean-Pierre; Amoura, Zahir; Rey, Felix A.; Miyara, Makoto (2020) A nicotinic hypothesis for Covid-19 with preventive and therapeutic implications, France[/ref]. Oslanjajući se na naučnu literatru i nove epidemiološke podatake koji otkrivaju mogućnost da je trenutni status pušača zaštitni faktor protiv infekcije SARS-CoV-2, autori postavljaju hipotezu da nikotinski acetilholinski receptor (nAChR) igra ključnu ulogu u patofiziologiji infekcije COVID-19 i da nikotin može potencijalno da bude preventivni agent za borbu protiv COVID-19 infekcije. Nalazi studije sugerišu mogućnost prevencije i kontrole navedene bolesti nikotinom.

S druge strane, autori upozoravaju na to da je nikotin uzročnik zavisnosti, a da pušenje ostavlja ozbiljne patološke posledice i da predstavlja veliku opasnost po zdravlje.

Nešto ranije objavljen rad grupe autora iz Kine[ref]Liu, Wei; Tao, Zhao-Wu; Lei, Wang; Ming-Li, Yuan; Kui, Liu; Ling, Zhou; Shuang, Wei; Yan, Deng; Jing, Liu; Liu, Hui-Guo; Ming, Yang; Yi, Hu (2020) Analysis of factors associated with disease outcomes in hospitalized patients with 2019 novel coronavirus disease, China[/ref] daje malo drugačiju perspektivu: prateći stanje 78 pacijenata iz 3 bolnice na teritoriji Vuhana, odakle je epidemija i krenula, došlo se do zaključka da je među pacijentima sa teškom kliničkom slikom, pneumonijom i smrtnim ishodom daleko više pušača (23,7%) u odnosu na grupu sa blažim oblicima i izlečenjem (3%).

Što je više različitih naučnih studija širom sveta po pitanju odnosa pušenja, duvana, nikotina i infekcije COVID-19, koje okupljaju različite timove eksperata, sa različitim ciljem, pristupom, svrhom, metodologijom na koju se oslanjaju, koja često izazivaju osnove zdravorazumskog razmišljanja i dovode u pitanje sve što nam je do sada (bilo) poznato, to ćemo raspolagati većim setom informacija o virusu i moći ćemo lakše da sklapamo kompletniju sliku o tome kako se na najbolji način zaštititi ubuduće. 

U međuvremenu od ključne je važnosti pažljivo interpretirati informacije koje pristižu od timova naučnika, sa rezervom usvajati vesti koje o tome prenose mediji i kloniti se bilo kakvih finitnih zaključaka koji su u ovom trenutku praktično nemogući (čak i kada dolaze od autoriteta iz struke).

Podaci i činjenice

Pušenje i upotreba duvana nisu odgovor na krizu koja nas je snašla.

Duvan godišnje ubije oko 8 miliona ljudi. Od toga, više od 7 miliona su pušači, dok je oko 1,2 miliona smrtnih ishoda kod onih koji su izloženi pasivnom pušenju. 

Pušenje povećava rizik za razvoj više od 50 različitih zdravstvenih stanja. Neka od tih stanja mogu se završiti fatalnim ishodom, dok kod drugih rezultiraju ireverzibilnim dugoročnim narušavanjem zdravlja.

Pušenje je uzrok raka pluća u 7 od 10 slučajeva nastanka ove bolesti (70%).

Pušenje može da izazove rak i na drugim organima i sistemima, uključujući:

• usta
• grlo
• grkljan
• jednjak
• mokraćnu bešiku
• creva
• grlić materice
• bubrege
• jetru
• želudac
• pankreas

Pušenje oštećuje srce i cirkularni sistem, sa mogućnošću razvoja sledećih stanja:

• koronarna bolest
• srčani udar
• šlog
• periferna vaskularna bolest

Pušenje škodi plućima i respiratornom sistemu, izazivajući:

• hroničnu opstruktivnu bolest pluća
• zapaljenje pluća

Poznato je da pušenje pogoršava i astmu i simptome respiratornih infekcija, poput obične prehlade.

Pušenje može da bude jedan od uzročnika impotencije kod muškaraca, a doprinosi i pojavi fertiliteta i kod muškaraca i kod žena.

Koga slušati i kako se ponašati?

U moru često kontradiktornih vesti kojima smo izloženi nekada je teško prepoznati pouzdane informacije, pa je najbolje u kriznim situacijama poput ove oslanjati se na savete relevantnih institucija. Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization, WHO) pomno prati pandemiju COVID-19 od njenog nastanka i daljeg širenja na ostale kontinente, vodeći računa da usklađuje preporuke sa novim saznanjima i uzimajući u obzir sve aspekte i faktore rizika, uključujući i pušenje. 

Stav SZO ostaje nepromenjen: pušenje ne samo da ne štiti od infekcije, već pušači mogu biti podložniji bolesti.

Using tobacco products can increase your chance of getting #COVID19

❗️Bringing your?to your?can transfer the virus into your body
❗️Sharing tobacco products can transmit the virus between people
❗️Tobacco weakens your respiratory system making you more vulnerable to the virus pic.twitter.com/nFOCwAoFyK

— World Health Organization (WHO) (@WHO) April 22, 2020

Kod pušača ruke i potencijalno kontaminirane cigarete dolaze u kontakt sa usnama, što povećava mogućnost transmisije sa ruku na usta. Dodatno, posebnu opasnost predstavlja pušenje vodene lule, gde do zaraze može lakše doći budući da se u društvu razmenjuje isti pribor i nastavak za usta. Pušači često imaju već narušeno zdravlje i smanjen kapacitet pluća, što potencijalno može ozbiljno povećati šanse za razvoj teške kliničke slike u slučaju infekcije. Stanja koja povećavaju potrebu organizma za kiseonikom ili smanjuju njegovu sposobnost da ga koristi mogu kod pacijenata povećati rizik za ozbiljnim komplikacijama poput pneumonije.

Preporuke SZO podržavaju i naše zdravstvene institucije, upozoravajući da je jedan od faktora rizika kod osoba sa infekcijom novim korona virusom i pušenje. Institut za javno zdravlje “Batut” čak preporučuje pušačima da dodatno povedu računa o zdravlju i ostave cigarete zauvek.

Za MISSION: OXYGEN pisao Goran Zarić.