Estetika, simbolika i misterija jednog komada platna koji je postao mnogo više od modne izjave.
U svetu gde se sve objašnjava do najsitnijih detalja, gde backstage više ne postoji jer se sve deli u realnom vremenu, i gde je “misteriozno” postalo sinonim za neiskreno, jedan kolektiv uspeva da sačuva auru tajanstvenosti — i to u najeksponiranijem žanru današnjice: elektronskoj muzici. I dok milioni slušaju njihove setove, a klubovi širom sveta bivaju rasprodati u roku od nekoliko sati, jedno pitanje se i dalje provlači među fanovima: Šta se krije iza marame koju nosi na svojim nastupima?
Tajanstvena pojava u svetu elektronske muzike
Keinemusik je berlinski muzički kolektiv i izdavačka kuća, osnovana 2009. godine od strane petorice kreativaca: &ME, Rampa, Adama Porta, Reznik-a i Monje Gentschow (vizuelna umetnica koja kreira njihov prepoznatljiv dizajn). Njihov zvuk — koji kombinuje house, techno, afro ritmove i organsku melodiju — prepoznat je kao jedno od najosvežavajućih poglavlja u elektronskoj muzici poslednje decenije.
Ali ono što Keinemusik razlikuje od ostalih nije samo ono što se čuje, već ono što se vidi — i ono što se ne otkriva.
Marama kao kod – Vizuelni potpis kolektiva
Na sceni, često u prvim redovima publike, čuju se komentari poput: “Ko sad pušta?; Je l’ to Ramp ili &ME?” — i odgovor nikada nije sasvim jasan. Delom zato što se njihovi setovi često prelivaju jedan u drugi bez najava, a delom zato što lice najčešće prekriva marama. To je postalo njihov vizuelni potpis, nešto poput maske, ali bez teatralnosti.
Marama nije tu da šokira, već da umiri ego. Da skrene pažnju sa osobe i prenese je na zvuk, osećaj, zajednički trans. U tom smislu, ona funkcioniše kao anti-celebrity gest — i paradoksalno, upravo zbog toga postaje ikonična.
Manje identiteta, više emocija – Pristup scenskoj prisutnosti
U eri u kojoj su DJ-evi često veće zvezde od pevača, Keinemusik insistira na drugačijem pristupu. Nećete ih videti da preterano komuniciraju sa publikom, ne skaču po DJ pultu, ne dižu ruke u vazduh svake dve sekunde. Njihovi setovi su gradacije emocije, strpljivo građenje atmosfere, a ne jurnjava za lajkovima.
U tom kontekstu, marama ima i praktičnu funkciju: neutralisanje identiteta. Kada je svaki DJ potencijalni brend, Keinemusik briše linije i kreira jednu zajedničku figuru — figura bez lica, ali sa zvukom koji prepoznaješ iz prve.
Vizuelni identitet kao umetnički izraz
Bitno je naglasiti da estetika kod Keinemusika nije naknadna pamet, već organski deo njihove umetnosti. Njihovi spotovi, plakati, scenografija i merch imaju doslednu, minimalističku i pažljivo isplaniranu estetiku. Sve to dolazi iz saradnje sa Monjom Gentschow, koja se od samog početka brine za vizuelni jezik brenda. U tom jeziku, marama je simbol — ne objašnjen, ali moćan.
Šta ona znači? I da li to uopšte treba da znamo?
Postoje različite teorije. Neki veruju da je marama omaž berlinskoj rave kulturi devedesetih. Drugi vide u njoj suptilan komentar o nadzoru, identitetu i društvenim mrežama — kao da poručuju: nismo ovde da nas snimaš, ovde smo da osetiš. Treći misle da je to jednostavno — modni izbor. Keinemusik se nikada nije izjasnio.
I tu dolazimo do ključne tačke: ne mora sve imati jedno značenje. Ponekad je upravo višeslojnost ono što ostaje najduže s nama.
Iza marame je muzika. I to je dovoljno.
Na kraju, iza marame se krije ono zbog čega smo i došli — zvuk koji spaja nepoznate ljude u jedno telo koje se kreće u istom ritmu. Keinemusik nije priča o maskiranju, već o otkrivanju. I dok god osećaš ono što ti njihova muzika radi, lice za pultom zapravo i nije toliko bitno.Jer istinska konekcija ne zavisi od pogleda.
Nekad je dovoljno ili da zatvoriš oči ili da neko nosi maramu.
Foto: Keinemusik