U proteklim decenijama, naučna istraživanja su jasno pokazala opasne efekte pušenja i konzumiranje duvanskih proizvoda na ljudsko zdravlje. Studija engleskih lekara R. Dolla i A. B. Hilla iz 1952. godine na grupi od 40.000 lekara prva je potvrdila uzročnu vezu između pušenja i raka pluća, srčanih udara i hroničnih bolesti pluća.
Globalna pandemija pušenja predstavlja ozbiljan javnozdravstveni i ekonomski problem, premašujući brojke smrti uzrokovane saobraćajnim nesrećama, alkoholom, požarima, ubistvima, samoubistvima, drogama i AIDS-om zajedno. Svake godine više od 6 miliona ljudi umre zbog direktnog pušenja, dok dodatnih 890.000 umire zbog pasivnog izlaganja duvanskom dimu. Polovina ovih smrtnih slučajeva događa se u radnom dobu, sa prosečnim gubitkom od 20 godina života.
Posledice pušenja se reflektuju ne samo na zdravlje pojedinca, već i na društveno-ekonomske aspekte svakodnevnog života. Smanjena radna sposobnost, povećani troškovi zdravstvene nege i produktivnost teško opterećuju svaku zajednicu.
Pušenje značajno povećava rizik od raznih bolesti. U poređenju sa nepušačima, pušenje povećava rizik za koronarne srčane bolesti i moždani udar za 2-4 puta, kao i za rak pluća za 23 puta kod muškaraca i 13 puta kod žena. Takođe, pušači imaju 12-13 puta veći rizik umiranja od hroničnih bolesti pluća poput hroničnog bronhitisa ili emfizema. Osobe u dobi od 30 do 40 godina koje puše imaju pet puta veću verovatnoću za srčani udar u poređenju sa nepušačima iste dobi.
Suočeni sa ovim činjenicama i podacima, neophodno je preduzeti snažne mere kako bi se smanjio uticaj pušenja na društvo i pojedinca, promovišući zdrave stilove života i efikasne javnozdravstvene politike.
Više informacija o ovoj temi možete saznati na: https://www.zzjzdnz.hr/zdravlje/pusenje-i-zdravlje/ucinci-pusenja-na-zdravlje
Foto: Natalie Grainger, Unsplash
