Oko 80% od 6 triliona cigareta kupljenih godišnje završi kao otpad, a mnoge od njih dospevaju u okeane, pogoršavajući problem plastičnog zagađenja. Filteri cigareta ulaze u svetske okeane putem poplava, kišnice i oticanja, prouzrokujući značajnu štetu morskom ekosistemu.
Foto: Shaun Low, Unsplash
Volonteri Ocean Conservancy-ja svake godine tokom Međunarodnog čišćenja obala sakupljaju milione filtera sa svetskih plaža, a nakon što dospeju na plažu filteri bivaju isprani u more. OECD procenjuje da već postoji 139 miliona tona plastičnog otpada u morima, okeanima i rekama. U 2019. godini, 6,1 milion tona plastičnog otpada ušlo je u vodene sredine, od čega 1,7 miliona tona u svetske okeane.
Obalske ptice često zamene filtere cigareta za hranu zbog njihove veličine i oblika. Vlonter sa Floride, Audubana je tokom 2019. godine uhvatio je fotografiju skimera kako hrani mladunče filterom cigarete. Takođe, vrapci ponekad koriste filtere pri izgradnji svojih gnezda.
Kada dospeju u okean, ribe mogu progutati filtere cigareta, što izaziva unutrašnja oštećenja. Ovo je posebno zabrinjavajuće, jer na taj način filteri ulaze u lanac ishrane i mogu završiti na našim tanjirima.
Plastični filteri cigareta ne razgrađuju se biološki, a sunčevi ultraljubičasti zraci razbijaju ih na sve manje delove u periodu od 18 meseci do 10 godina. Svaki filter sastoji se od 15.000 niti plastičnih vlakana i otpušta približno 100 mikrovlakana dnevno. Kao rezultat, oko 0,3 miliona tona mikroplastike moglo bi dospeti u morske sredine svake godine.
Plastika iz filtera cigareta i drugih izvora prodrla je u čitav morski ekosistem. Studija sa Univerziteta Stanford procenila je da balene kitovi, poput plavog kita, mogu unositi do 10 miliona komada mikroplastike dnevno. Plastika je prisutna i na najdubljim nivoima mora, između 4.601 i 5.732 metara dubine.
Više informacija o ovoj temi možete saznati na: VisualCapitalist
